Napuštene železnice od Dunava do Jadrana

DEFINICIJE ZELENIH STAZA:
- sistem staza za nemotorizovani saobraćaj koji povezuju područja koje se štite i razvijaju da bi doneli ekološku, rekreativnu i kulturno-istorijsku korist
- linearni prostor na otvorenom, u gradovima i van njih, organizovan duž nekog prirodnog koridora (kej, nasip pored reke ili kanala, ivice grebena ili trasom napuštene železničke pruge
- bilo kakva prirodna ili veštački stvorena putanja koja omogućava neometano i kontinualno kretanje pešaka i biciklista
- koridor zaštićenog otvorenog prostora širine od 9 do 300 metara, uređenog radi očuvanja biodiverziteta, rekreacije i ne-motorizovanog saobraćaja
- u urbanom području system linearnih parkova i zelenih površina organizovanih kroz zeleni pojas (greenbelt) ili parkovski put

GREENWAYS DEFINITION
- Greenways are systems or networks of connected lands that are protected, managed or developed to provide ecological, recreational and historical/cultural benefits
- Greenways are a system of routes, dedicated to a non-motorised traffic, connecting people with landscape resources (natural, historical, cultural, etc.) and the "centres of life" (e.g. municipal offices, sport and recreational facilities, etc.), both in the urban areas and in the countryside.
- A linear open space established along either a natural corridor, such as a riverfront, stream valley, or ridgeline, or overland along a railroad right-of-way converted to recreational use, a canal, a scenic road, or other route.
- Any natural or landscaped course for pedestrian or bicycle passage.
- An open-space connector linking parks, nature reserves, cultural features, or historic sites with each other and with populated areas.
- Locally, certain strip or linear parks designated as parkway or greenbelt.

Većina Zelenih staza jesu pešačke i biciklističke staze, ali neke su izgrađene i osmišljene strogo zbog zaštite životne sredine ili pejzaža. Zelene staze kao zeleni linearni parkovi obezbeđuju zaštitu drveća i stanište za prirodan život. Pored velikog značaja za zaštitu životne sredine, Zelene staze ublažavaju ispiranja zemljišta, poplave, omogućuju zaštitu kvaliteta voda i očuvanje biološkog diverziteta. Zelenim stazama spajamo susedne i odredišne tačke, kulturna i istorijska mesta, stvaramo mogućnost putovanja bez automobila, mogućnost edukacije na otvorenom.
Zelene staze doprinose unapređenju kvaliteta života u zajednicama i unapređenju njihovog ekonomskog razvoja. Doprinos Zelenih staza posebno je značajan u njihovoj sposobnosti da prevedu teorijske principe formulisane u Agendi 21 i Naturi 2000 u praktična i jasno razumljiva uputstva za njihovu primenu kuda god se ljudi kreću, voze bicikl, jašu, voze čamcem, rade ili gde god vode računa o kulturnom i istorijskom nasleđu i kvalitetu životne sredine.

Zelene staze se organizuju na trasama nekadašnjih železničkih pruga, koje se pretvaraju u biciklističke i pešačke staze. One su nezavisne od svakog motornog saobraćaja, lake za kretanje jer su nagibi veoma mali a krivine blage, prilagođene kretanju nekadašnjih železničkih kompozicija. Naročito se preporučuju za ljubitelje prirode i ljude koji vole da budu aktivni napolju.
Železnica na ovim trasama je izgubila svoju funkciju najviše iz ekonomskoh razloga. Proces je bio veoma prisutan tokom 60-tih i 70-tih godina XX veka. Do današnjih dana ostale su u najvećem broju sačuvani elementi železničke infrastruktue, ali bez rešenja zajednice za njihovim alternativnim korišćenjem. Tako danas imamo trase na ravnom terenu, po nasipima, usecima, preko mostova i vijadukata, kroz tunele i imamo objekte nekadašnjih železničkih stanica koji su ili napušteni ili su primili kakvo socijalno stanovanje, ređe poslovni prostor.
Stoga je koncept Zelenih staza idealan sadržaj za ovakav tip napuštene infrastrukture jer:
1. povezuje gradove drugačijim, nemotorizovanim transportom
2. ekonomski razvija posebno pasivne krajeve koji leže uz nekadašnju prugu, dovodi turiste koji ostavljaju novac, direktno ili indirektno zapošljava lokalno stanovništvo
3. poboljšava imidž pojedinog sela, regiona ili države jer propagira održive i ekološke modele transporta, turizma, uopšte života.
4. ljubiteljima prirode i aktivnog odmora poboljšava ponudu i otvara im nove terene za kretanje, istraživanje i uživanje.
Zelene staze se koriste za pešačenje, biciklizam i jahanje. Sve kategorije ljudi mogu koristiti zelene staze: najmlađi, najstariji, invalidi na njima ne nailaze na prepreke. To je odličan način da se upozna jedna zemlja, određeni kraj, kultura, lokalno stanovništvo. Pejzaži su posebno impresivni u planinskim predelima, gde putnik pored prirodnih lepota uživa dok prelazi preko mostova, vijadukata i kroz tunele.

REALIZOVANI PRIMERI U EVROPI
Na evropskom nivou je 1998. osnovana Evropska asocijacija Zelenih staza.
U Francuskoj je aktivno udruženje AF3V koje promoviše razvoj biciklističkih staza i zelenih ruta Veloroute i Voies Vertes. U celoj Francuskoj je do sada uređeno 214 ovakvih staza. Udruženje je između ostalog štampalo turistički vodič za bicikliste, i proglasilo nacionalni dan Zelenih staza u septembru.
U Španiji je došlo do osnivanja i razvoja Zelenih staza kroz program saradnje Ministarstva za javne radove, transport i zaštitu životne sredine, (koje je odvojilo sumu od šest miliona evra godišnje za izgradnju Zelenih staza) i železničkih kompanija, koje su nadležne za napuštene trase, kao i Španske železničke fondacije (Fundacion de los Ferrocarriles Espanoles FFE), koja je zadužena za koordinisanje i promovisanje projekta. Tokom 2001, španska skupština – Senat je naložio vladi da donese niz akata i pravilnika koji bi omogućili pretvaranje napuštenih železničkih trasa u Zelene staze.
Nakon 12 godina od prve ideje, Španija je uložila 60 miliona evra u pretvaranje 1500 kilometara napuštenih pruga u 45 organizovanih Zelenih staza po celoj zemlji, a za novih 350 kilometara je urađen projekat. Preko 50 napuštenih železničkih stanica je rehabilitovano za pružanje turističkih usluga. U programu je učestvovalo 1000 lokalnih zajednica, različite grupe i udruženja. Mnogi mladi ljudi su našli zaposlenje. Ceo ovaj poduhvat je zlatnom medaljom u 2004. godini nagradila Evropa Nostra, mreža evropskih nevladinih organizacija koje se bave kulturnim nasleđem.
Evropsko iskustvo u pretvaranju nekadašnjih železničkih pruga u Zelene staze je sledeće: zainteresovane lokalne ili regionalne vlasti, u kooperaciji sa železničkim preduzećem naprave plan i projekat za Zelenu stazu. Nakon analize imovinskih odnosa, određuje se ko će upravljati i održavati Zelenu stazu. To mogu biti lokalne vlasti, pokrajinske ili rgionalne vlasti ili kompanije ili udruženja koja su zaintereovana i sposobna za ovaj posao. Nakon završetka studije, u plan o izgradnji se ubacuju usvojeni parametri, a sve se to finansira kroz tri modela: preko resornog državnog ministarstva (recimo za zaštitu životne sredine), kroz najčešći model sufinansiranja od strane državnog i regionalnog ili lokalnog budžeta ili kroz specifične projekte finansiranja prilagođenih regionalnim i lokalnim strukturama vlasti.
Dunavska Euro-velo staza, posebno deo od Pasaua do Beča, Moravske staze vina ili Ćilibarski put Krakov-Budimpešta primeri su uspešne primene koncepta Zelenih staza u našem susedstvu koje godišnje poseti oko 250.000 turista.
Projekat Zelene mreže Vojvodine, www.zelenamreza.org.rs, ekološke organizacije iz Novog Sada - Zelene staze »Via Pacis Pannoniae« - je prekogranični projekat na izgradnji zelenih staza »Panonske staze mira« duž reke Dunava sa obe strane granice između Republike Hrvatske i Republike Srbije. Upoređujući ih sa sličnim projektima širom sveta, Zelene staze "Via Pacis Pannoniae" izdvajaju se po svojoj mirovnoj misiji. To će biti treća staza mira u svetu jer slične su razvijene još jedino duž nekadašnjeg Berlinskog zida i na granici Severne Irske i Republike Irske.
U Istri, između Trsta i Poreča u toku je projekat revitalizacije trase stare železničke pruge Parenzane putem integrisane turističke ponude i dugoročne prekogranične saradnje, te povećanje sportskih događanja u Istri.

EKONOMSKI ASPEKTI: SLOBODNO VREME I TURIZAM
U Evropi je ekološki odgovoran turizam postao najjača alternativa tradicionalnoj ponudi sunca i plaže. Neke Zelene straze u Španiji su počele da se masovno koriste, sa više od 120.000 posetilaca za godinu (Carrilet Via Verde koji povezuje Kosta Bravu sa vulkanskim predelom ispod Pirineja). Polovina korisnika ove staze su stanovnici šireg metropolitenskog područja obližnje Barselone. Međutim, pozitivan efekat Zelenih staza nije ograničen samo na turistički sektor. On je proizveo dinamičan efekat na lokalno stanovništvo i ekonomiju, povećanje zaposlenosti i veći protok novca u restoranima, kafanama i hotelima. Ovo posebno dobija na značaju u pasivnim ruralnim sredinama, koje u projektu obnove zgrada nekadašnjih železničkih stanica uvode turističke i poslovne sadržaje.

PROMOCIJA
Španci ovu sve uspešniju privrednu granu promovišu na nekoliko načina: uveli su Nacionalni dan Zelenih staza u maju mesecu, kada porodice, različita udruženja i društvene grupe, stari, mladi, narodni poslanici, etničke grupe… izlaze, šetaju, pedalaju. Paralelno se organizuju prateći festivali i eko pijace, sve u cilju izlaska u prirodu, promocije zdravog života, ekološkog prevoza u gradovima i van njih. Španska železnička fondacija je otvorila sajt www.viasverdes.com, štampan je Vias Verdes Guide. Na svim stazama u zemlji uveden je standardizovan znak Via Verde sa logoom pojedine staze. Nekadašnji drveni železnički pragovi su reciklirani u nosače za info table, saobraćajne znake i pokazivače kilometraže, kao i za prepreke u slučaju dodira Zelene staze sa saobraćajnicom za motorni saobraćaj.